27. новембар 2020.

Видимо се на интернету – порука Винта Серфа са шесте RSNOG конференције

Шеста RSNOG конференција у организацији Групе мрежних оператора Србије одржана је 26. новембра у онлајн формату, а пренос уживо реализован је путем платформе Јутјуб. Као и претходних година реализацију конференције подржала је Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС), а ове године и међународна организација Internet Sociеty.

Пионир интернета, Винт Серф, отворио је конференцију и, говорећи из позиције Гугловог интернет еванђелисте, нагласио је да мреже нису отпорне на нападе. Говорио је о zero trust решењу и механизмима заштите Гугл cloud платформе који се примењују са циљем да се „запуше“ безбедносне рупе које постоје на интернету. Објаснио је значај енкрипције, не само за безбедност путовања информација кроз мрежу, већ и за њихово безбедно чување у cloud-у. Током обраћања истакао је значај употребе безбедносних решења, као што су DNSSEC и двофакторска аутентикација. Учешће Винта Серфа обезбеђено је уз помоћ Интернет друштва Србије.

Током уводног дела поздравне речи упутио је и директор РАТЕЛ-а, Драган Пејовић, који је говорио о достигнућима Агенције и Националног ЦЕРТ-а у текућој години, и информисао публику да је од почетка пандемије дошло до пораста броја сајбер напада како на мала и средња предузећа, тако и на критичну инфраструктуру. Међутим, континуирана едукација, рад представника ЦЕРТ-а са локалним самоуправама, резултирао је порастом броја пријављених безбедносних инцидената, претње се боље детектују, а истовремено се ради на превенцији. Сава Савић, помоћник министра у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, нагласио је значај делатности Групе мрежних оператера, посебно у условима пандемије и окренутости грађана ка употреби интернета. Рекао је да Министарство активно ради на развоју мреже, приступа мрежи и широкопојасној инфраструктури широм Србије, поменуо активности везане за дигитализацију образовања (увођење бежичних мрежа и интернет конекције у школе), али и да је током претходних година српски индекс информационе безбедности доживео скок. Данко Јевтовић, члан УО ICANN-а, изразио је задовољство и трему што има прилику да говори после Винта Серфа који је својевремено био председник УО ICANN-а, и подсетио је да је природа посла коју ICANN глобално обавља првенствено техничка. У светлу нових политика, иницијатива и законодавних промена, поменуо је да организација својим објашњењима помаже законодавцима и доносиоцима политика да би знали како интернет заправо ради.

Први блок конференције био је посвећен утицају пандемије COVID-19 на интернет комуникације и уследиле су изузетно занимљиве анализе. Оливер Гасер, са института Max Planck Institut Informatik, представио је студију анализе интернет саобраћаја немачких ISP-ева, који је по увођењу карантина скочио за 30%. Анализа је поредила време кад је садржај најинтензивнији (вечерњи часови радним данима и викенд) пре и током увођења карантина и забележене су драстичне промене. Корисници су највише интернета „трошили“ на веб-конференције, преглед видео садржаја на захтев али и играње популарних игара (gameing).

Интернет саобраћај знатно се интензивирао у месецима трајања карантина и у Србији, но SOX (Serbian Open Exchange) чију је анализу представио Ненад Крајновић, није имао загушења, а у домаћем саобраћају дошло је до повећања од 10-15%. Рекао је да је услед рада од куће дошло до велике промене структуре интернет саобраћаја, јер је саобраћај бизнис корисника прешао у мрежу резиденцијалних корисника, да је услед потребе за забавом гејминг саобраћај „отишао у небеса“, а скок је забележен и за стриминг платформе. Саобраћај је био интензивнији у марту, априлу, али и током разбуктавања епидемије у јулу, док током јесењих месеци, кад је пословна активност и обично виша, достиже и 180 гигабита у секунди дневно.

Бартош Чмилевски из компаније PulsSecure говорио је о remote access софтверу за мрежне оператере, и подсетио да је пандемија направила преко ноћи драматичну промену начина рада, па је почетком кризе од просечних 20% запослених који раде од куће то почело да практикује њих 90%, што је имплицирало имплементацију VPN-а за такве запослене током једног дана. Позвао се и на претходно изнет податак да је употреба интернета преко VPN-a порасла за 200%.

Задатак учесника другог блока конференције, коју је модерирао Ненад Крајновић, био је да размотре предности и мане cloud и on premise решења. Крајновић је говорио о томе колике и какве трошкове имплицира изградња сопственог data центра и поставио оправдано питање да ли у таквим условима предност треба дати решењу „у облаку“. Техничке, безбедносне, али и легалне поставке ових решења разматрали су панелисти Мирослав Kржић из компаније Coming, Александар Ракић – Comtrade System Integration и Бобан Михаиловић из Kанцеларије за ИТ и еУправу, који је том приликом представио и државни dataцентар у Крагујевцу.

Трећи блок конференције модерирао је Владимир Радуновић из Дипло фондације, који је у уводу рекао да публика има одличну прилику да се темељно упозна са тиме шта су ЦЕРТ-ови и које различите улоге могу обављати. Шта који ЦЕРТ ради, за кога ради тј. ко су клијенти, корисници његових услуга, шта не ради, како се одговара на сајбер инциденте, како се прате претње, ко, када и како треба ком ЦЕРТ-у да се обрати, како ЦЕРТ-ови сарађују? На ова питања одговарали су представници више ЦЕРТ-ова који раде у Србији, а који штите државну инфраструктуру, националне домене, који комерцијално пружају услуге клијентима или прате из угла невладиног сектора. На панелу су учествовали  Јован Милосављевић – РАТЕЛ, Милан Секуловски – DCAF, Жарко Kецић – РНИДС, Виктор Варга – Unicom-Telecom, Андреј Петковски – Share фондација и Милорад Стојановић – Kанцеларија за ИТ и еУправу.

Снимак конференције можете погледати у наставку.